Evo mene posle skoro dve godine…
Kada samo pokrenuo ovaj blog ideja mi je bila da pišem o tehnici, muzici i klopi.
Na kraju se sve pretvorilo u tutorijale za iOS uređaje i kao takvo me poprilično zamorilo.
Već neko vreme želim da ovde podelim par svojih dobrih recepata, tako da eto ih…

Krećemo sa

Ćuretinom u mlincima

Ovo poprilično jednostavno jelo je ponajviše popularno u Slavoniji i delovima Vojvodine.
Koliko je meni poznato poreklo i vodi iz Slavonije, ali nemojte me držati za reč.

Moji recepti ne počinju sa uzmite kilo onoga, pet grama ovoga i slično.
Većina ih je potpuno odokativna jer smatram da je jedini pravi način kuvanje na osećaj.
Ipak, pomenuću sastojke i neke odokativne procene količina, čisto radi obavljanja kupovine.

• Ćuretina ili piletina (sa oba je recept ok) – Mesa u komadu jednih većih pilećih prsa
• Senf
• Vegeta, ili kako je ko već zove
• Mlinci – Dva pakovanja (ko bi ih pravio sam zna koju količinu treba da napravi)
• Supa (domaća ili kocka)
• Pavlaka za kuvanje
• Kačkavalj (ili neki drugi tvrdi punomasni sir, da se rasteže)
• Gorgonzola
• Bosiljak
• Beli luk u prahu

Ugrejte ili skuvajte supu i u njoj kuvajte mlince čisto da se napiju supe lepo, onako domaćinski.
Kada nemam domaće supe skuvam kocku supe u taman toliko vode koliko mi treba za mlince.
Dok se to kuva malo pržuljkamo meso.
Meso uglavnom ne lupam jet tako ostane sočnije i lepše.
Uglavnom se trudim da ga samo isečem na što tanje šnicle i to bude sasvim ok.
Meso pre prženja dobrano namažem senfom i navegetiram odokativno, ili ti po ukusu.
Ne bih da reklamiram jer me niko za to ne plaća, ali Vitalov senf sa začinskim biljem je odličan za ovakve stvari.
Ovo možda nije loše uraditi nešto ranije, kako bi meso lepše upilo senf.
Ćuretina je uglavnom malo suvlja od piletine, pa mnogo bolje upije ukuse senfa.
Ok, ispržuljkali smo meso i skuvali mlince.
Sada idemo na slaganje.
Uglavnom ovo volim da radim u što dubljim vatrostalnim staklenim ili zemljanim posudama.
Jedan red milnaca, jedan red mesa, jedan red kačkavalja (ne mnogo), i onda malo začina (belog luka u prahu i bosiljka), u prstohvat dva.
Ponavljamo dokle imamo mlinaca i mesa.
Lično volim da stavim malo više mlinaca nego mesa jer bude mnogo sočnije i ukusnije.
Nakon što smo sve naređali ćušnemo malo više tog kačkavalja i začina nego na međuspratovima i sve to zalijemo pavlakom za kuvanje, da dobro zalije celo zidanje.
Na kraju stavimo gorgonzolu i tu našu papazijaniju ćušnemo u rernu na 180~200 stepeni, da se zapeče.
Nije gotovo dok se sav onaj sir na vrhu ne zarumeni lepo, a nije loše ni pogledati da li se pavlaka ukuvala i postala lepa i gusta.

I to je to, sada ostaje samo lepo jesti.
Ono što moj recept razlikuje od drugih jeste ukus koji daju bosiljak, beli luk i gorgonzola, tj. fin balans između ova tri.
Tek poneki restoran služi ovo jelo sa dodatkom gorgonzole, ali ovako dobiju samo prejak ukus gorgonzole.
Harmonija koju bosiljak, beli luk i gorgonzola stvore je ono što je mmmmm.

Uz ovo preporučujem neko fino belo vince.
Temjanika neka ili eventualno šardone.

P.S. Znam da miriše dobro, ali sačekajte da se ohladi.
Opekotine od rastopljenog sira su gadne kao opekotine od topljene plastike!

Prijatno!